U prethodna dva meseca imala sam priliku i čast da me koleginica iz Francuske, koja se takođe bavi koučingom, pozove da pohađam trening o grupnom donošenju odluka i načinima da se ovaj proces učini što ravnopravnijim. Ideja mi se odmah dopala, ne samo zato što volim da učim nove stvari, već i zato što sam videla sjajnu priliku da znanje sa ove edukacije povežem sa psihodinamikom i istražim kako se sve to može primeniti u poslovnom kontekstu.
LDD odnos Lewis Deep Democracy je motodologija o grupnoj dinamici i donošenju odluka koja polazi od ideje da je svaki glas u grupi važan čak i oni manjinski ili potisnuti. Cilj joj je da se svi stavovi čuju i integrišu, i učestvuju u donošenju odluke. Ideja vodilja je da svaki pojedinac nosi deo kolektivne istine grupe.
Mene je ovo zaintrigriralo, prvenstveno jer me je navelo da razmišljam o procesu donošenja odluka u raznim grupama čiji sam ja bila deo, što porodicnim, što poslovnim. I o tome koliki sam ja udeo imala u tom procesu i da li je moj glas zaista bio važan. I odmah da kažem, vrlo često nije. Ono što mi se takođe dopalo je što se sama metodologija oslanja na neke od Frojdovih teorija ( npr. Onu čuvenu o santi leda), ali delimično teorijski i na Geštalt.
Jedna od važnijih teorijiskih postavci u LDD je nešto što se naziva Resistance Line odnosno Linija Otpora. Zamislimo Liniju otpora kao kontinuum koji prikazuje različite faze otpornih ponašanja koja se javljaju kao reakcija na neku direktivu odnosno odluku.
Uz pomoć linije otpora možemo brzo da prepoznamo da li se ljudi slažu ili ne sa donetom odlukom, tako što ćemo analizirati na kom su koraku linije otpora zastali odnosno koja ponašanja sa linije otpora pokazuju. To grafički prikazano izgleda ovako:
Ponašanje koje se javlja na levoj strani linije obično je prikrivenije ili indirektnije, pa ga je teže uočiti. Ovo suptilno ponašanje nazivamo skrivenim (covert). Dobra vest je da se ponašanje sa leve strane linije otpora lakše rešava i koriguje.
Ponašanja na desnoj strani linije su namernija, otvorenija, konfliktna i često van kontrole. Nazivamo ih otvorenim (overt) ponašanjem i ono je znatno izazovnije za rešavanje.
Ključna poruka koju treba istaći je: čim prepoznaš ponašanje duž Linije otpora, reaguj – bolje ranije nego kasnije.
- Šale:Iako se humor često smatra zrelijim mehanizmom odbrane, u LDD pristupu on se posmatra kao način da se prikriju osećanja iritacije, povređenosti ili ogorčenosti. Ta osećanja izlaze kroz naizgled nevine, razigrane i duhovite komentare koji se javljaju gotovo refleksno. A kada kažemo „refleksno“, mislimo da osoba često ni ne prepoznaje da se zapravo opire. Želeći da ostane ljubazna i neizazovna, ona bira šalu kao bezbedan i suptilan način da izrazi svoje pravo osećanje — ali bez direktnog suprotstavljanja.
- Sarkastične šale: Nažalost, šala može izmamiti smeh, ali se suštinska poruka često izgubi. Što duže poruka ostane nečujna, šale postaju sve sarkastičnije, oštrije ili „ubadajuće“.
- Izgovori: Ako se NE i dalje ne čuje, ljudi će pronaći načine, izgovor za izgovorom, da se suprotstave ili ne podrže nametnutu odluku. Zanimljiva činjenica je da je ovu fazu nezgodno prepoznati jer izgovori često imaju zrno istine i deluju iskreno. Ali ako se izgovori ponove najmanje tri puta, to je jasan znak da se ljudi nalaze na Liniji otpora. Zato slobodno počnite da brojite i beležite izgovore. Razmislite samo koliko ste kreativnih izgovora i sami smislili 🙂
- Ogovaranje: Ko ne voli dobar trač? To je postao način našeg druženja. Okupljamo se i tračarimo. U poslovnom okruženju tračevi rastu i „zagrejavaju se“ čim se nečiji stavovi ne čuju, jer nam je potreban ventil za osećanja. Ljudi aktivno traže druge koji se osećaju isto kako bi se udružili oko zajedničkog cilja. Ojačani međusobnom podrškom, počinju da lobiraju protiv autoriteta, slično političarima koji traže glasove.
- Loša komunikacija: Otpor sada raste. U ovom trenutku, ljudi postaju nezadovoljni i efikasna komunikacija prestaje. Umesto da razgovaraju direktno, licem u lice ili telefonom, počinju da šalju kratke, odsečne poruke ili pišu mejlove. Na ovoj tački Linije otpora postaje sasvim jasno da isključivanje ljudi iz procesa donošenja odluka dovodi do otvorene neefikasnosti i neuspeha u radu. Nažalost, lošu komunikaciju možemo trpeti mesecima, pa čak i godinama.
- Remećenje: Pojačana tenzija koja nastaje kada ljudi dovoljno dugo nisu saslušani ili priznati eskalira i ispoljava se kroz namerna, ometajuća ponašanja. Ljudi ovo rade kako bi se poremetila ili ugrozila odluka osobe na poziciji moći. Donekle podsećaju na izgovore, ali za razliku od izgovora, ovde je reč o svesnim, namernim ponašanjima čiji je cilj da izazovu haos. Na primer, neočekivane prepreke odjednom „iskrsnu” tokom implementacije projekta, ili se pojavi neka „hitna situacija” koja skreće pažnju sa aktuelnog zadatka.
- “Samo polako”: U ovoj fazi, ponašanje otpora više nije prikriveno niti zamaskirano. Postaje potpuno jasno i očigledno. Ljudi namerno usporavaju, „vuku se”; zamislite malo dete koje se otima dok ga roditelj vodi u kupatilo jer odbija da se kupa. Ili one koji svesno odlažu završetak zadatka; na primer, beskrajno vreme koje je zaposlenom potrebno da obavi nešto jednostavno poput pisanja mejla.
- Štrajk: A ako usporavanje ne donese željeni rezultat, ljudi u potpunosti prestaju da učestvuju. Stupaju u štrajk, vođeni frustracijom zbog toga što nisu saslušani. Otpor postaje opipljiv, situacija zastrašujuća i nemoguće ju je ignorisati. Često oni koji štrajkuju počinju da postavljaju preterane i iracionalne zahteve, nesrazmerne njihovim prvobitnim, mnogo umerenijim stavovima.
- Rat,Povlačenje ili Rastanak: Kada stignemo do krajnje desne strane Linije otpora, situacija postaje paklena. Situacija deluje beznadežno; ljudi su polarizovani, stavovi rigidni, a komunikacija nepostojeća. Ljudi se povlače, odvajaju ili ulaze u sukob. Ipak, i dalje postoji prilika da se bolje razume šta stoji iza takvog ponašanja. U radnom okruženju to može biti kroz razgovor prilikom napuštanja posla, dok u slučaju razvoda par konačno može biti spreman da razgovara o stvarnim problemima.
Kako rešiti ovo:
Ključna stvar koju treba zapamtiti je da linija otpora postoji zato što ljudi nisu uključeni u donošenje odluka. Šta dakle možemo da uradimo? Možemo sprečiti pojavu Linije otpora tako što ćemo donositi inkluzivne odluke. Takođe, možemo biti pažljivi i prepoznati otporno ponašanje čim se pojavi, jer ako ga prepoznamo na vreme, možemo izbeći mnogo problema i nesporazuma.
I za kraj….
Razmislite o sastancima na kojima ste prisustvovali i odgovorite na pitanja ISKRENO!
- Da li se ista pitanja i problemi ponavljaju iznova i iznova?
- Da li se od vas traži vaše mišljenje i stavovi? I da li se zaista sluša ono što kažete?
- Kada vodite sastanak, da li tražite mišljenja drugih?
- Da li ljudi ostaju tihi i naizgled se slažu?
- Da li primećujete tenziju u prostoriji koja se ne razrešava?
- Da li učesnici rade više stvari istovremeno tokom sastanka?
- Da li i vi radite više stvari istovremeno?
- Koliko često želite da napustite prostoriju (ili to zapravo i uradite)? Da li isključujete kameru? Možda ste fizički prisutni, ali emocionalno odsutni?
- Da li ikada napustite sastanak frustrirani, iritirani ili sa telesnim simptomom, kao što je glavobolja?
- Da li ikada napustite sastanak umorni, iscrpljeni ili dosadno?
