Zamislimo firmu po imenu „Potiskivanje Solutions“, mesto gde menadžeri prenose frustracije na
ostale članove tima, zaposleni to nadoknađuju ogovaranjem uprave, a onaj jedan kolega,
poznat svima, opet reaguje burno čim čuje reč feedback. Deluje poznato? Naravno da da.
Svaka kancelarija ima svoj mali teatar odbrambenih mehanizama, u kojem svi igraju određenu
ulogu, da bi preživeli stres, nesigurnost i sopstvenu anksioznost.
O mehanizmima odbrane, od vremena Frojda pa do danas, napisano je mnogo, toliko da se čini
kao da svako od nas zna kada i koje mehanizme koristi u različitim situacijama. Ipak, stvarnost
je nešto složenija.
Mehanizmi odbrane su strategije koje nesvesno koristimo da bismo se zaštitili od anksioznosti i
ublažili bol koji život neminovno donosi. Kroz njih često iskrivljujemo stvarnost, ne zato što
želimo da se zavaravamo, već zato što nam takva, izmenjena slika ponekad pomaže da lakše
izdržimo ono što nas opterećuje.
Sukobi između Super ega i Id-a često su koren potrebe za ovim mehanizmima. Super ego nas
vuče ka idealima, moralnim vrednostima i osećanju dužnosti, dok nas Id pokreće ka
zadovoljstvu, impulsima i sirovim nagonima. Mehanizmi odbrane nastaju upravo kao pokušaj
Ega da pronađe ravnotežu između ta dva unutrašnja zahteva.
Ovi obrasci nisu prisutni samo u privatnim odnosima; u porodici, partnerstvu ili prijateljstvu, već i
u profesionalnom okruženju. Na poslu ih možemo prepoznati u različitim oblicima: kroz humor,
pasivno-agresivno ponašanje,ili odlaganje obaveza. Neki od njih su očigledni, dok su drugi
suptilniji, ponavljaju se iznova i iznova, a mi često ne razumemo zbog čega.
Da bismo razumeli koje to mehanizme odbrane ljudi najčešće koriste na poslu, vratićemo se
našoj firmi “Potiskivanje Solutions” i opisaćemo nekoliko različitih situacija koje se odigravaju
gotovo na dnevnom nivou.
Poricanje: Marko je došao u firmu kao mlad ali iskusan menadžer čiji su prethodni nadređeni
imali samo reči hvale. U firmi je već dve godine. Marko je talentovan, sposoban ali pomalo
stidljiv i nesiguran. Na poslednjem razgovoru sa direktorom kancelarije o daljem razvoju
njegove karijere nije spomenuo želju za napredovanjem i unapređenjem iako je njegov
nadređeni to implicitno pomenuo nekoliko puta. Razlog ovome je što Marko koristi mehanizam
odbrane koji nazivamo poricanje ( negacija), pri čemu nesvesno odbacujemo svoje misli, želje i
potrebe koje doživljavamo kao neprihvatljive.
Pomeranje: Dušan radi u firmi već skoro 10 godina. Za to vreme,kompletni menadžment se
menjao nekoliko puta. Ipak Dušan ostaje tu gde jeste. Problem se javio kada je pre 6 meseci
dobio novog nadređenog koji mu iz dana u dan “sve više ide na živce”. Na njihovim 1:1
nedeljnim sastancima menadžer gotovo stalno nalazi zamerke na njegov performans kao i
odnos sa ostalim članovima tima. I Dušan je ljut. Mnogo je ljut. Ali, umesto da ljutnju koju oseća
iskaže svom nadređenom, i razreši konflikt koji ima sa njim, on koristi mehanizam odbrane koji
nazivamo pomeranje, i svoju ljutnju i nezadovoljstvo prebacuje na člana tima sa kojim je do
skoro bio u dobrim odnosima. Pomeranje je preusmeravanje misli, osećanja i nagona sa jednog
predmeta ili osobe na drugu osobu ili predmet.
Intelektualizacija: Aleksandra voli svoj tim, ljude sa kojima radi i uspešno ih vodi već 2 godine.
Osim nje koja je lider, još desetoro kolega uspešno se bavi prodajom i zahvaljući Aleksandri i
njihovom timskom radu, ostvaruju sjajne rezultate. Međutim, Aleksandra saznaje da će morati
da otpusti čak troje ljudi iz tima zbog slabije finansijske godine i rebalansa budžeta. Sa sastanka
na kom joj je to saopšteno izašla je smireno i sela za svoj kompjuter. Počela je da pravi planove
kako će da izvrši preraspodelu posla i da pravi strategiju za sledeći kvartal.Ona koristi
mehanizam odbrane koji nazivamo intelektualizacija; pomoću logike i razuma želi da se zaštiti
od suočavanja sa spoljnjom realnošću; sa mislima, željama i emocijama koje ta nova realnost
izaziva.
Projekcija: Dušanov menadžer, kog smo maločas pominjali, a zove se Milan,nestrpljivo čeka
svaki sastanak sa Dušanom i sprema se detaljno za njihov razgovor. U Dušanu vidi izvor
neuspeha tima, smatra da je neorganizovan i neupozdan, da gotovo nikad ne ispoštuje rokove i
da loše komunicira sa ostatkom tima, iako takav feedback nije dobio od ostalih kolega u timu. U
stvarnosti, on je taj kog često opominju, zaboravlja ponekad i sastanke sa klijentima i ima
problem sa planiranjem vremena i organizacijom. Milan, projektuje svoje probleme odnosno
propuste u radu na Dušana, umesto da ih prizna. On odbacuje delove sebe, neka svoja
ponašanja, misli, želje i pripisuje ih drugome. Jer ono što najteže prihvatamo kod sebe, najlakše
primećujemo kod drugog.
Poništavanje: Maja je tek počela da radi u firmi. Ona je vrlo stidljiva i obazriva u svom
ponašanju. Čula je od ostalih kolega da je njen menadžer Luka sušta suprotnost, vrlo je srčan i
nagao, ali Maja veruje da će se snaći. Jednog dana, Luka je uleteo u kancelariju i ljutito pozvao
Maju da uđe. Više od pola sata je nabrajao sve propuste u njenom radu i kako to utiče na
ostatak tima, ali i na samu kompaniju. Maja se rastužila i izašla je posramljeno iz njegove
kancelarije. Shvativši da je preterao, Luka je sutradan došao u kancelariju i Maji doneo kafu sa
porukicom izvinjenja zbog svog prethodnog ponašanja. Luka koristi mehanizam odbrane koji
nazivamo poništavanje, a koji pretpostavlja da će nešto neprihvatljivo i već urađeno,poništiti
delovanjem u suprotnom smeru.
Sublimacija: Nadja je takodje Dušanova koleginica. Njih dvoje se poznaju već dugo, i uspešno
su sarađivali na različitim projektima. Ipak, od kad je Milan postao Dušanov nadređeni, Nadja je
redovno na “Dušanovom tapetu”. On se ponaša kao da je ljut na nju, i neprestano nalazi
zamerke u njenom radu. Iako je Nadja frustrirana njegovim ponašanjem, ona je tu energiju
preusmerila na poboljšanje organizacionog aspekta projekta na kom trenutno rade. Sva njena
kreativnost i znanje odlaze na to kako će što efektnije i brže da završe projekat na kom rade.
Nadja koristi sublimaciju, zreli mehanizam odbrane koji preusmerava neprihvatljive nagone,
misli i emocije u prihvatljive.
Humor: Jelena je takođe deo Lukinog tima i on joj je nadređen. Jelena je donekle navikla na
njegove ispade, i svaki put kada dobije kafu i ceduljicu, zbija šale na račun Luke ali i ostatka
tima. Zbog toga je ostali članovi tima vole, i rado provide pauze upravo sa njom. Jelena koristi
humor kao mehanizam odbrane koji joj pomaže da se oslobodi prekomerenih neprijatnih
emocija i “da sebi oduška”. Treba napomenuti da iako humor spada u zrelije mehanizme
odbrane postoje različite teorije koje ga svrstaju u ponašanja karakteristična za otpor u radu, o
čemu će biti reči nekom sledećom prilikom.
Fantaziranje: Kristina je deo Markovog tima. Ona radi na administrativnoj poziciji, iako je
završila likovnu akademiju. Kristini je neophodan ovaj posao, i na pitanje kako joj je na poslu,
ona najčešće odgovara da voli ono što radi i da je zadovoljna. U stvarnosti, Kristina koristi svaki
slobodan trenutak da fantazira o otvaranju svog ateljea, o tome kako će biti uspešna slikarka
čije su slike i na glasu i na ceni, daleko od ove firme koja guši njenu kreativnost. Ona koristi
mehanizam odbrane koji nazivamo fantaziranje, a koji joj pomaže da se oslobodi osećaja
nemoći i stresa.
U firmi „Potiskivanje Solutions“ mehanizmi odbrane vladaju kancelarijom jednako kao i kafa i e-
mailovi. Svesnost o sopstvenim odbrambenim mehanizmima nije samo psihološka vežba ,to je
ključ za zdraviji tim, manje drame i više produktivnosti.
